Htio sam zastati, odmoriti se, ili uopće više ne pisati na ovu temu. Ne znam, razumiju li ljudi uopće o čemu govorim, bez mapa pred sobom, bez vizije o jednom drugom nevidljivom, a sveprisutnom svijetu. I tako, razmišljajući, iz dosade vrteći po tv kanalima, naiđem na History baš u času kad se na ekranu pojavi ime rimskog Tiddisa, grada ostataka koji leže tamo na jugu u alžirskim brdima, daleko od obale. Tamo nisam nikad zalazio sa šestarom. I onda kažem sam sebi: imaš prigodu, sad pokaži kako zapravo sve funkcionira. Ionako je 50-ti jubilarni esej na blogu, neka nešto drugim bude.